Голубачка твђава
Date

04/03/2013

Category

Обиђите

Голубачки град је од 1948. године под заштитом Завода за заштиту споменика културе, а категоризацијом непокретних културних добара, године 1979. проглашен је спомеником културе од изузетног значаја и налази се на територији Националног парка Ђердап.

Осмоугаона Шешир-кула на Дунаву, некадашње пристаниште Голубачког града, данас је заштитни знак Голупца.
Први пут се помиње 1335. године као угарско војно утврђење, мада се тачно време настанка не зна, као ни то ко ју је подигао; Византинцима је била потребна ради утврђивања граница на северу, Мађарима да обезбеде своје поседе преко Дунава, а Србима – јер је штитио њихове области од упада Мађара… Због изузетно повољног геостратешког положаја, кроз векове је била мета многих освајача и поприште мноштва сукоба.
Мир је завладао када су ове територије потпале под српску власт, за време краља Драгутина. Пошто у то време није било никаквих сукоба, има врло мало писаних података из овог периода. До Косовске битке била је у српским рукама, а после тога потпада под турску власт – заузео ју је турски султан Бајазит И и турска остаје, са краћим прекидима, све до 1867. године.
Један од прекида био је током владавине деспота Стефана Лазаревића. Њега је наследио млађи брат (син Вука Бранковића) Ђурађ, који је био обавезан да Мачву, Београд и Голубац врати Угарској, да би га они признали као наследника. Међутим, за живота, деспот Стефан је град дао војводи Јеремији као залог за позајмицу од 12.000 дуката. У врема Стефанове смрти, угарски краљ Жигмунд долази да преузме уговорене територије, али Јеремија одбија да преда град (иако му је то наредио деспот Ђурађ Бранковић) док за то не добије 12.000 дуката. Пошто Жигмунд одбија да му исплати тражену своту, Јеремија без борбе град предаје Турцима. Тада је Жигмунд са великом војском 1428. године Голубац напао са копна, воде и из тврђаве Ласловар, која је данас у Румунији. Голубачки град је тешко оштећен, али су га Турци задржали и остали у њему све до 1444. године, када одредбама Сегединског мира између Мађара и Турака, српска деспотовина бива обновљена и у њен састав улази и Голубац. Турци га поново освајају 1456. године, након смрти деспота Ђурђа, а затим Мађари 1481, али га убрзо напуштају. Под Турцима остаје до 1867. године када га, са још неким градовима, Турци предају кнезу Михаилу.
Тврђава је изграђена у време примене хладног оружја, на високој стени на самом улазу у Ђердапску клисуру, јер се одатле пружао најбољи преглед читаве околине. Средњовековни град Голубац није изникао из неког античког утврђења, већ је плански грађен на веома важном геостратешком подручју.
У близини Тврђаве налазе се остаци турског купатила и џамије, и спомен-плоча Завиши Црном, пољском витезу који је погинуо бранећи Тврђаву од Турака.
Непосредно после Првог светског рата, кроз стену на којој се Тврђава налази, пробијен је магистрални пут.
Сва права задржана © Туристичка организација Голубац